Если можно о чём скорбеть, Значит, можно чему улыбаться.
Pa dobro, kada sam učio španski jezik, pisao sam ovde španskim. Sada kad već dobro razumem srpski i mogu da gledam, kažemo, neki televizijski program, za mene govoriti (ili pisati to nije bitno) je najveći problem. Isprva da priznajem da ne razumem šta mi ljudi kažu: u autobusu, u prodavnici, u ne znam gde još. Drugi problem je u tome da se plašim da govorim.
Ali mislim da to je sjajno da sam prvi put danas pisao tu u srpskom. Ne znam da li imam puno grešaka ili nemam, pa mislim da to nije važno sada. Šta je važno? Ne znam pa moram da kažem hvala sebe za taj pokušaj koji sam upravo sada uradio.
Živeli!